Za razliku od veštačkih zaslađivača, koji mogu imati neželjene uzgredne efekte na ljudski organizam, prirodni zaslađivači predstavljaju zdravije alternative belom šećeru. To su slatkes supstance koje se normalno nalaze u plodovima, lišću ili stablu biljaka i dobijaju se izdvajanjem iz njih. Neki od njih, kao što su stevija i eritritol, praktično ne utiču na nivo šećera u krvi (glikemijski indeks im je nula), pa su zato idealni prirodni zaslađivači za dijabetičare. Neki drugi, kao što su sirup agave, kokosov šećer, maltitol, lukuma, rogač u prahu i brezin šećer, predstavljaju zaslađivače koji imaju spefične i prefinjene ukuse koji čak neke recepte mogu načiniti ukusnijim nego kada se slade običnim šećerom, ali im je ipak glikemijski indeks niži od glikemijskog indeksa belog šećera, pa zato predstavljaju poželjniju i zdraviju opciju za zaslađivanje napitaka i za slatke recepte.

Kad je u pitanju stevija, cena jeste nešto viša, ali se radi o potpuno prirodnoj supstanci prijatno slatkog ukusa, koja nema nikakvih loših uticaja na organizam, a praktično uopšte ne utiče na nivo glukoze u krvi. Stevija je verovatno i najtraženiji alternativni zasladjivac za kafu. Slično je i sa sve popularnijim eritritolom, koji spada u tzv. šećerne alkohole (hemijski naziv: polioli) koji se prirodno nalazi u grožđu, kukuruzu i medu, i koji takođe uopšte ne utiče na nivo šećera u krvi. Možda bi se moglo reći i da su ovo praktično i najzdraviji zasladjivaci za one koji nastoje da regulišu nivo šećera u krvi.

Za one koji nemaju problem sa šećerom, ali ipak teže zdravijoj ishrani, nudimo paletu prirodnih zaslađivača neobičnih ukusa. Iako su potrošači generalno navikli na intenzivnu slatkoću običnog šećera (koji predstavlja smešu glukoze i fruktoze), mnogi se prijatno iznenade kada isprobaju kakve prefinjene nijanse slatkog u sebi nose npr. rogač u prahu, agave sirup, kokosov šećer ili lukuma. Njihove specifične arome mogu da bukvalno preobraze neke „obične“ kolače, kremove i muslije i daju im egzotičnu notu koja će prijatno iznenaditi većinu onih koji takve kombinacije probaju. Ovi zaslađivači takođe pružaju mnogo opcija za eksperimentisanje u receptima, dok istovremeno, što nije naodmet da se ponovi, predstavljaju zdraviju opciju nego čisti beli šećer, koji se danas zaista preterano koristi.

Najčešća pitanja

Da li su prirodni zaslađivači bolji od veštačkih?

I prirodni i veštački zaslađivači se proizvode sa ciljem da imaju niži glikemijski indeks od belog šećera, odnosno, da što manje podižu nivo šećera u krvi, što je veoma važno ne samo za dijabetičare i za one koji su pod rizikom da razviju dijabetes, već i za one koji izbegavaju ishranu bogatu šećerima (ugljenim hidratima). Što se tiče industrijskih veštačkih zaslađivača, kao što je npr. aspartam, u nauci postoji sumnja da mogu da izazovu neželjene zdravstvene efekte. Kada se radi o prirodnim zaskađivačima, takve sumnje zasad ne postoje, ili ih bar niko dosad nije izneo.

Zašto uopšte izbegavati šećer?

Kad govorimo o „izbeganju šećera“, moramo reći da je u zdravoj, uravnoteženoj ishrani nemoguće izbeći šećer, zato što se on prirodno nalaze u svim žitaricama, voću i povrću, u vidu prirodne glukoze i fruktoze. Međutim, ono što nutricionisti preporučuju da se izbegava jeste tzv. dodati šećer, odnosno. šećer koji se naknadno dodaje u napitke i namirnice preko njihovog prirodnog sadržaja. Ipak, pošto većina ljudi ne može da odoli slatkom ukusu, pa i pored svih preporuka koristi dodati šećer, ako već dodajemo nešto slatko u namirnice koje već sadrže šećere, bolje je umesto belog šećera koristiti prirodnije opcije sa nižiim glikemijskim indeksom o kojima smo već govorili, a to su prirodni, zdravi zaslađivači.