Proizvodi

Spisak artikala koji su trenutno dostupni po sniženim cenama.

Dodaci ishrane su proizvodi koji svojim aktivnim sastojcima mogu da pomognu, pojačaju ili asistiraju jačanju prirodnih funkcija organizma.

Kafa je treći najpopularniji napitak u svetu. Mnogi ne mogu ni da zamisle jutro bez svoje „doze“ kafe, bilo da je to grand kafa, nes kafa, jacobs kafa, lavazza kafa ili neka druga. Sve ove popularne kafe su konvencionalno gajene i predstavljaju mešavinu dve osnovne vrste kafe: arabika i robusta.

U našoj ponudi mi dajemo nešto ekskluzivnije i bolje: organsku kafu, koja je čista arabika.

Da pojasnimo: konzumiranjem organski proizvedene kafe čuvamo i svoje zdravlje i prirodnu okolinu, jer konvencionalno proizvedena kafa spada u kulture koje se najviše tretiraju hemikalijama. Organski gajena kafa je toga pošteđena. Izborom organske kafe ne samo da smanjujemo količinu hemikalija koje spolja unosimo u organizam, već i čuvamo prirodnu okolinu, zato što konvencionalno gajenje kafe ima svoj negativan utcaj na životnu sredinu, dok organski gajena kafa čuva prirodnu okolinu.

Što se tiče arabike, arabika je kvalitetnija vrsta kafe nego robusta i sadrži manje kofeina. Izborom čiste arabike (umesto standardne mešavine arabike i robuste), sa uobičajenom količinom kafe unosimo manje kofeina, što nije bez značaja za one koji su osetljiviji na efekte kofeina.

Ovde možete naći organsku kafu u zrnu, mlevenu organsku kafu, kao i organsku instant kafu jednog od najpoznatijih svetskih brendova (Mount Hagen), sa kofeinom i bez kofeina.

Za one koji obožavaju kafu, ali iz ovog ili onog razloga žele da izbegnu kofein, nudimo i organsku instant kafu vrhunskog kvaliteta, koja je kafa bez kofeina. Savremenim metodima prerade ova kvalitetna kafa je dekofeinizovana, odnosno, iz nje je odstranjen kofein, a sačuvala je u potpunosti ukus i aromu prave kafe.

Pod zamenama za kafu se uobičajeno podrazumevaju napici od žitarica i drugih biljaka koji imaju ukus sličan kafi, ali prirodno ne sadrže kofein. U njih npr. spada i cikorija, koja je inače veoma zdrav napitak, kao i kafa od mešavine žitarica koja se prodaje pod brendom inka.

Hiljadama godina unazad žitarice su bile glavna hrana čovečanstva. Zajedno sa mahunarkama, obezbedile su ljudskoj populaciji stabilan izvor hrane koji je omogućio osnivanje trajnih ljudskih zajednica i razvoj savremene civilizacije. Cena žitarica nije velika, tako da danas žitarice i mahunarke predstavljaju glavnu hranu za veliki deo sveta, a svakako da uz povrće i voće čine osnov onoga što se danas, opšte uzeši, smatra pravilnom i zdravom ishranom.

Integralne žitarice i mahunarke su energetska hrana koja obiluje hranljivim materijama. Žitarice, a posebno mahunarke, spadaju u namirnice bogate proteinima i to kvalitetnim biljnim proteinima, biljnim vlaknima i mikronutrijentima.

Posebno mahunarke su danas važan alternativni izvor biljnih proteina, koji se u savremenoj ishrani pojavljuje kao sve poželjnija zamena za proteine životinjskog porekla. Mahunarka koja je veoma zgodna za pripremu i sve popularnija u savremenoj ishrani je sočivo (postoje razne vrste: crveno, zeleno, crno sočivo).

Testenine, musli, keksi i hlebovi su proizvodi koji u svojoj osnovi imaju žitarice. Testenine od integralnih žitarica svakako imaju prednost nad onima koje se prave od rafinisanih žitarica.

Hleb je za mnoge, posebno u našoj kulturi, osnovna i nezaobilazna namirnica. Hleb i kifle za mnoge su pojam doručka. Ali, za one koji se zdravo hrane, integralni hleb (hleb integralnog brašna, zovu ga još i crni hleb) svakako ima prednost nad hlebom od rafinisanih žitarica (od belog brašna, tzv. beli hleb). Za one koji ne koriste gluten, pogodni su hlebovi od žitarica koje prirodno ne sadrže gluten, kao što su npr. kukuruz i heljda. Međutim, hlebove samo od bezglutenskih žitarica nije lako umesiti (jer gluten je lepak koji drži hleb), tako da značajnu pomoću mešenju bezglutenskih teksta i pravljenju bezglutenske varijante hleba daju mogu pružiti psilijum ljuspice.

U našoj prodavnici možete naći bogat izbor organski gajenih integralnih žitarica, kako onih uobičajenih, tako i onih koje se nisu tradicionalno koristile kod nas, ali sve više ulaze u savremenu upotrebu. Iz praktičnih razloga, u grupu žitarica ubrojali smo i kinou i heljdu, iako, striktno botanički uzevši, one nisu žitarice; ipak, i po svojim kulinarskim i po prehrambenim svojstvima one se gotovo i ne razlikuju od pravih žitarica, pa se zato nalaze u ovoj kategoriji.

Musli je zdrava kombinacija žitarica, suvog i orašastog voća. Za one koji redovno konzumiraju musli za doručak, kalorije nisu glavna briga. Mi nudimo gotove muslije (i gluten free muesli), ali takođe i visokokvalitetne sastojke od kojih možete sami napraviti musli po svojoj meri. Osnovu najpopularnije vrste muslija (kako god da ga pravite) čine ovsene pahuljice, koje nutricionisti širom sveta svesrdno preporučuju zbog njihovih posebno korisnih svojstava što se tiče varenja, holesterola i zdravlja srca i krvnih sudova. Naše ovsene pahuljice su vrhunskog kvaliteta, dobijaju se od organski gajenog ovsa, tako da i same te ovsene pahuljice predstavljaju sertifikovan organski proizvod.

Dobre testenine od integralnih žitarica su nezaobilazni sastojak kuhinje, pogotovo zato što se brzo i lako pripremaju. Testenine pripremljene od integralnih žitarica, što se tiče zdrave ishrane, svakako imaju prednost nad onima koje se prave od rafinisanih žitarica. Takođe, sve traženije postaju bezglutenske testenine, koje takođe imamo u svojoj ponudi zajedno sa raznim varijantama slanih i slatkih bezglutenskih keksa.

Orašasti plodovi su odličan prehrambeni izvor zdravih masti i vitamina rastvorljivih u mastima, prirodna i zdrava grickalica i hrana za poneti. Semenke (čia seme, laneno seme, susam) postaju sve popularnije kao ravnopravan element zdrave i uravnotežene ishrane. Proteinska brašna se dobijaju kada se orašasti plodovi ili semenke samelju i iz njih istisne mast. Ova brašna, za arzliku od brašna koja se dobijaju od žitarica, prirodno ne sadrže gluten, pa se mogu koristiti u pripremi raznih bezglutenskih vrsta hleba, peciva i sl.

Semenke (chia ili čia semenke, semenke bundeve, semenke lana, semenke suncokreta) koje su se ranije koristile više kao ukras na namirnicama (npr. da se pospu peciva i salate), danas postaju važne u ishrani zdravstveno svesnih ljudi. Izvor su zdravih masti, minerala i biljnih vlakana posebne vrste. Tu se posebno ističe bundevino seme, koje neki čak koriste i kao prirodnu pomoć u ublažavanju nekih čestih problema (sa prostatom, npr.) Neke semenke, kao što su čia seme i laneno seme, kada se ostave da odstoje u vodi stvaraju gel, koji povoljno utiče na rad organa za varenje. Kad su u pitanju čia semenke, njihov želatinozni rastvor je odlična podloga za pravljenje veoma zdravih voćnih pudinga. Lanene semenke se npr. mogu koristiti i za pripremu bezglutenskih štanglica, tortilja i slično.

Najzdraviji orašasti plodovi su orasi, bademi, lešnici, pistaći, a tu su i nešto egzotičniji brazilski orah, indijski orah i još neki drugi. Orašasti plodovi, kalorije, gojenje – neki brinu zbog toga, ali kada se konzumiraju umereno, orašasti plodovi neće dovesti do gojenja, kao što je pokazala većina istraživanja. Šaka badema kalorijski lako može da zameni doručak, ali to ne znači da šaku badema pojedemo uz doručak. Orašasti plodovi su idealni da se ponesu na posao ili put, kada se desi da iznenada ogladnimo, a nismo u mogućnosti da nabavimo neku drugu hranu. Pošto su grickalice postale nerazdvojni deo savremenog života, a industrijski proizvedene grickalice često budu pune loših masti, šećera i soli, orašasti plodovi predstavljaju najzdraviju moguću zamenu za industrijske grickalice. Zaista, malo je ljudi koji bi rekli da ne vole i da ne bi jeli grickalice samo od orašastih plodova (npr. kikiriki, bademe, pistaće i sl)!

Proteinsko brašno se pravi od semenki i orašastih podova, tako da imamo npr. laneno brašno, bundevino brašno, suncokretovo, susamovo proteinsko brašno. Proteinska brašna su odlična za osobe na hrono ishrani, kao i one koji se drže keto dijete (sa minimumom ugljenih hidrata), jer se prroteinska brašna koriste umesto brašna od žitarica u pripremi hlebova, peciva, krekera i sl. kako bi se smanjio unos ugljenih hidrata, već prema zahtevima specifične vrste ishrane koju neko praktikuje. Takođe, za one koji prave razne vrste bezglutenskih hlebova, peciva i sl. proteinska brašna su sjajna pomoć, zato što ni semenke ni orašasti plodovi od kojih se ona dobijaju prirodno ne sadrže gluten.

Što se tiče prehrambenih vrednosti orašastih plodova i semenki, malo je kategorija namirnica koje su toliko proučavane u pogledu delovanja na ljudski metabolizam, specifično na gojenje odnosno mršavljenje, varenje, nivo holesterola, nivo šećera u krvi, zdravlje krvnih suedova, srca i mozga. Većina istraživanja nedvosmisleno potvrđuje da semenke i orašasti plodovi, naravno, ako se konzumiraju umereno, spadaju među najbolje namirnice sa najpovoljnijijim uticajem na opšte zdravlje ljudskog organizma.

Za one koji bi, iz zdravstvenih ili drugih razloga, hteli da smanje količinu životinjskih belančevina i masti u svojoj ishrani, ili da ih potpuno izbace, ovo je pravi izbor.

Dobre testenine od integralnih žitarica su nezaobilazni sastojak kuhinje, pogotovo zato što se brzo i lako pripremaju. Hlebovi od integralnih žitarica spadaju u nezaobilazne namirnice za sve koji se zdravo hrane. Za one koji ne koriste gluten, postoje bezglutenske varijante.

Ako tražite zaista zdrave alternative za puter, paštete i neke druge industrijske namaze, ovi biljni namazi, načinjeni od orašastih plodova daleko su zdravija varijante od tzv. biljnih masti i margarina.

Od toga koja jestiva ulja koristimo u velikoj meri zavisi koliko će naša ishrana biti zdrava. Dobre i kvalitetne masti koriste organizmu, loše masti (rafinisane, trans-masti i slično) imaju negativan uticaj i na našu liniju, ali i na celokupno zdravlje.

Naš standard je da nudimo biljna jestiva ulja koja su nerafinisana, hladno ceđena, i po mogućstvu organska. Hladno ceđena ulja su zdrav izbor u vašoj ishrani. Neka od njih su posebno zdrava i preporučljiva za one koji nastoje da reše probleme gojaznosti, holesterola i slično.

Naravno, najveće interesovanje vlada za maslinovo ulje, koje je najpoznatije ne samo u krugovima onih koji se hrane zdravo, već i u široj populaciji, iako za maslinovo ulje cena nije baš mala. Mnogi koriste maslinovo ulje i limun kao neku vrstu prirodnog tretmana za detoksikaciju organizma. Dobra vest za ljubitelje maslinovog ulja je što kod nas može naći visokokvalitetno ekstra devičansko maslinovo ulje poreklom sa Krita, hladno ceđeno, vrhunskog kvaliteta i posebnih svojstava.

Međutim, oni koji su malo upućeniji u zdravu ishranu, znaju da se nekoliko drugih ulja mogu po svojim prehrambenim svojstvima meriti sa maslinovim, pogotovo ako su hladno ceđena, kao na primer: laneno ulje, kokosovo ulje, bundevino ulje. Posebno je u poslednje vreme kokosovo ulje postalo popularno u ishrani i sve više se traži. Ovo ulje treba razlikovati od palminog ulja, koje je sasvim drugačije i po kvalitetu se ne može porediti sa kokosovim; palmino ulje se zbog svoje stabilnosti i povoljne cene uglavnom koristi u industriji i u kuvanju na veliko, kakvo se obavlja u restoranima i sl.

Naravno, ne treba zaboraviti ni svima poznato suncokretovo ulje, ali u njegovoj mnogo kvalitetnijoj, hladno ceđenoj varijanti.

Prilikom uobičajene proizvodnje ulja, zbog mašinske obrade i visokih temperatura, često se hranljive materije, a posebno osetljive masne kiseline, u prirodnim uljima tokom procesa zagrevanja degradiraju. Pa čak i pri tzv. hladnom ceđenju u presama, zbog pritiska, neke od semenki iz kojih se cedi ulje mogu biti izložene temperaturama i do 70˚C. Zato nudimo celu paletu hladno presovanih ulja, od lana, bundeve, susama i suncokreta, dobijenih novom revolucionarnom nemačkom tehnologijom koja obezbeđuje da se ceo proces presovanja semenki odvija na temperaturi ispod 37˚C, što čini da ta jestiva ulja mogu da se svrstaju u sirovu hranu. Ona su dostupna u dve varijante: sirova hladno presovana obična i sirova hladno presovana organska ulja, koja se dobijaju od organski gajenih semenki.

Među sirovim, hladno presovanim uljima koje nudimo svakako treba izdvojiti sirovo hladno presovano ulje crnog kumina, koje većina potrošača traži pre zbog njegovog posebnog delovanja na ljudski organizam, nego što se koristi kao prehrambeno ulje za kuvanje, salate i sl.

Najčešća pitanja

Koja su najbolja jestiva ulja?

Što se tiče nutritivnih svojstava, u najbolja i najčešće korišćena jestiva ulja svakako spadaju hladno ceđeno ekstra devičansko maslinovo ulje i hladno ceđeno ekstra devičansko kokosovo ulje. Ona se mogu koristiti i za prelivanje priloga i salata, ali su i dovoljno stabilna na visokim temperaturama da se mogu koristiti za termičku obradu (kuvanje i prženje).

U veoma kvalitetna ulja spadaju i hladno ceđeno laneno, bundevino i susamovo ulje, s tim što se ona koriste uglavnom za prelivanje salata i za neke druge posebne namene, a ne za termičku obradu (kuvanje i prženje).

Da li je zdravije maslinovo ili suncokretovo ulje?

Ovde gotovo da nema nikakve dileme: po rezultatima naučnih istraživanja, ali i na osnovu iskustava mediteranske ishrane u kojoj se ovo ulje prevashodno koristi, a koja obezbeđuje duži životni vek i bolje zdravlje stanovnicima Mediterana u odnosu na prosek, zdravije je maslinovo ulje.

Da li se maslinovo i kokosovo ulje mogu koristiti za prženje?

Kokosovo ulje je relativno stabilno na visokim temperaturama, tačka dimljenja mu je 171C, što znači da je odlično za termički obradu namirnica na srednje visokim temperaturama.

Što se tiče maslinovog ulja, priilčno je rasprostranjena zabluda da ono nije dobro za kuvanje i prženje. U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Američkog hemijskog društva, Journal of Agricultural and Food Chemistry, istraživači su pržili komade krompira u dubokom ulju i na tiganju sa četiri različita rafinisana ulja – maslinovim, kukuruznim, sojinim i suncokretovim, i koristili su to ulje ponovo 10 puta. Utvrdili su da je maslinovo ulje najstabilnije za prženje u dubokom ulju na 160C i 190C, dok je suncokretovo ulje bivalo upropašćeno na 180 stepeni.

Zašto je za maslinovo ulje cena tako visoka? I za kokosovo?

Cena za maslinovo ulje jeste visoka u odnosu na rafinisana ulja koja se proizvode industrijskim putem. Pre svega, masovna industrijska proizvodnja rafinisanog ulja (npr. suncokretovog) je tako uređena da se proizvede što više po što nižoj ceni. Očuvanje prehrambenih svojstava ulja i njegovog kvaliteta tu nije previše bitno.

Što se maslinovog ulja tiče, ako je u pitanje ono najkvalitetnije, ekstra devičansko hladno ceđeno uje, ono se proizvodi procesom koji je mnogo duži i komplikovaniji, ali koji maksimalno čuva njegova prehrambena svojstva, posebno osetljive masne kiseline (proces hladnog ceđenja, često i ručnim presama), što se bogato isplati zbog pozitivnog uticaja na zdravlje koje one imaju. Sličan je slučaj i sa ekstra devičanskim hladno ceđenim kokosovim uljem. Ne morate da obavljate hemijsku analizu da biste osetili razliku između rafinisanih industrijskih ulja ulja i visokokvalitetnih maksimalno prirodnih ulja masline i suncokreta: maslinovo ulje zadržava poseban i bogat ukus i blagu gorčinu, a kokosovo ulje i prepoznatljivu aromu kokosa.

Za razliku od veštačkih zaslađivača, koji mogu imati neželjene uzgredne efekte na ljudski organizam, prirodni zaslađivači predstavljaju zdravije alternative belom šećeru. To su slatkes supstance koje se normalno nalaze u plodovima, lišću ili stablu biljaka i dobijaju se izdvajanjem iz njih. Neki od njih, kao što su stevija i eritritol, praktično ne utiču na nivo šećera u krvi (glikemijski indeks im je nula), pa su zato idealni prirodni zaslađivači za dijabetičare. Neki drugi, kao što su sirup agave, kokosov šećer, maltitol, lukuma, rogač u prahu i brezin šećer, predstavljaju zaslađivače koji imaju spefične i prefinjene ukuse koji čak neke recepte mogu načiniti ukusnijim nego kada se slade običnim šećerom, ali im je ipak glikemijski indeks niži od glikemijskog indeksa belog šećera, pa zato predstavljaju poželjniju i zdraviju opciju za zaslađivanje napitaka i za slatke recepte.

Kad je u pitanju stevija, cena jeste nešto viša, ali se radi o potpuno prirodnoj supstanci prijatno slatkog ukusa, koja nema nikakvih loših uticaja na organizam, a praktično uopšte ne utiče na nivo glukoze u krvi. Stevija je verovatno i najtraženiji alternativni zasladjivac za kafu. Slično je i sa sve popularnijim eritritolom, koji spada u tzv. šećerne alkohole (hemijski naziv: polioli) koji se prirodno nalazi u grožđu, kukuruzu i medu, i koji takođe uopšte ne utiče na nivo šećera u krvi. Možda bi se moglo reći i da su ovo praktično i najzdraviji zasladjivaci za one koji nastoje da regulišu nivo šećera u krvi.

Za one koji nemaju problem sa šećerom, ali ipak teže zdravijoj ishrani, nudimo paletu prirodnih zaslađivača neobičnih ukusa. Iako su potrošači generalno navikli na intenzivnu slatkoću običnog šećera (koji predstavlja smešu glukoze i fruktoze), mnogi se prijatno iznenade kada isprobaju kakve prefinjene nijanse slatkog u sebi nose npr. rogač u prahu, agave sirup, kokosov šećer ili lukuma. Njihove specifične arome mogu da bukvalno preobraze neke „obične“ kolače, kremove i muslije i daju im egzotičnu notu koja će prijatno iznenaditi većinu onih koji takve kombinacije probaju. Ovi zaslađivači takođe pružaju mnogo opcija za eksperimentisanje u receptima, dok istovremeno, što nije naodmet da se ponovi, predstavljaju zdraviju opciju nego čisti beli šećer, koji se danas zaista preterano koristi.

Najčešća pitanja

Da li su prirodni zaslađivači bolji od veštačkih?

I prirodni i veštački zaslađivači se proizvode sa ciljem da imaju niži glikemijski indeks od belog šećera, odnosno, da što manje podižu nivo šećera u krvi, što je veoma važno ne samo za dijabetičare i za one koji su pod rizikom da razviju dijabetes, već i za one koji izbegavaju ishranu bogatu šećerima (ugljenim hidratima). Što se tiče industrijskih veštačkih zaslađivača, kao što je npr. aspartam, u nauci postoji sumnja da mogu da izazovu neželjene zdravstvene efekte. Kada se radi o prirodnim zaskađivačima, takve sumnje zasad ne postoje, ili ih bar niko dosad nije izneo.

Zašto uopšte izbegavati šećer?

Kad govorimo o „izbeganju šećera“, moramo reći da je u zdravoj, uravnoteženoj ishrani nemoguće izbeći šećer, zato što se on prirodno nalaze u svim žitaricama, voću i povrću, u vidu prirodne glukoze i fruktoze. Međutim, ono što nutricionisti preporučuju da se izbegava jeste tzv. dodati šećer, odnosno. šećer koji se naknadno dodaje u napitke i namirnice preko njihovog prirodnog sadržaja. Ipak, pošto većina ljudi ne može da odoli slatkom ukusu, pa i pored svih preporuka koristi dodati šećer, ako već dodajemo nešto slatko u namirnice koje već sadrže šećere, bolje je umesto belog šećera koristiti prirodnije opcije sa nižiim glikemijskim indeksom o kojima smo već govorili, a to su prirodni, zdravi zaslađivači.

Začini su duša svakog jela, ali daleko od toga da su samo dodatak koji poboljšava ukus. Gotovo svi imaju naučno dokazan izrazito povoljan uticaj na organe za varenje i celokupno zdravlje.

Za one koji ne mogu bez slatkog ovi proizvodi, na bazi meda, malteksa, integralnih žitarica i orašastih plodova daleko su zdraviji izbor od tradicionalnih kolača krcatih belim šećerom i mastima.

Kad nema dostupnog svežeg sezonskog voća, sokovi i džemovi, sa malo ili nimalo dodatog šećera, su odličan izbor.

Ponekad uobičajena ishrana ne može da nam obezbedi sve potrebne materije, pa namirnice koje su izuzetno bogate nutrijentima, ili prirodni sastojci koji posebno povoljno deluju na organizam, a koji se nazivaju i superhrana, mogu da koriste, posebno u slučajevima kada se oporavljamo od bolesti ili izuzetnih napora.

Tečnost koja se najviše pije na svetu je voda. Druga najčešće konzumirana tečnost je čaj. Treća najčešće konzumirana tečnost na svetu je kafa.

U užem smislu, čajem se naziva napitak koji se pravi od lista biljke čaja (Camellia sinensis), sadrži kofein i predstavlja stimulativni napitak, kao i kafa. Dve najčešće korišćene vatijante čaja u užem smislu su crni čaj i zeleni čaj.

Šire gledano, kod nas se čajevima nazivaju sve različite vrste napitaka od lekovitih i drugih biljaka, na primer, čaj od đumbira, čaj od peršuna, čaj od lovorovog lista, čaj od kantariona, čaj od žalfije, čajevi za kašalj, čajevi za prostatu… U našoj prodavnici naći ćete najširi izbor svih vrsta čajeva: od crnog i zelenog čaja (kao i posebne, sve popularnije vrste zelenog čaja, pod nazivom mača čaj), do najšireg izbora čajeva za razne zdravstvene tegobe koje proizvodi Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“.

Ovde ćete naći sve što vam je potrebno da priredite sebi čajno opuštanje i uživanje u toploj domaćoj atmosferi uz mirisni crni, zeleni i mača čaj i biljne čajeve, ali možete naći i vrhunske kombinacije čajeva i trava koje su priredili proučavaoci lekovitog bilja sa oslanjanjem na narodnu travarsku tradiciju, potkrepljenu savremenim istraživanjima.

Eterična ulja su relativno nova na našem tržištu, ali su zato izuzetno prirodno sredstvo koje može pomoći našem zdravlju na brojne načina – od izrazitog antibakterijskog, pa do smirujućeg delovanja na nerve…

Alkoholni rastvori raznih kombinacija lekovitih biljaka sredstvo su izbora i pomoć u rešavanju raznih tegoba i problema.

Ako ne biste želeli da na svoje lice i kožu nanosite gomilu hemikalija sumnjivog delovanja, onda su ovi proizvodi pravi izbor za vas.

Svi ostali artikli koji ne pripadaju nijednoj drugoj kategoriji Proizvoda.

Prava informacija može da bude pola puta do rešenja problema. Zato je čitanje dobrih knjiga o zdravom načinu života neprocenjiva pomoć i inspiracija da zaista i živimo zdravije.